Novinar „Novosti“ je držeći se samo poznatih činjenica napravio veoma kvalitetan članak o klimatskom oružju HAARP. To je ozbiljan odgovor neozbiljnim novinarima u dve medijske kuće u Srbiji koje su objavile tekstove o HAARP tvrdeći da isti nemaju bilo kakve veze sa veštački izazvanim klimatskim promenama. Tekst prenosimo u celini. Foto izbor „Novosti“.

POLUDELA KLIMA

Klima je, definitivno, podivljala! Nekada se znalo – zimi je padao sneg, leto je bilo toplo, uragani se nisu događali u Evropi… Pravila više nema, a proleće i jesen kao i da ne postoje. Iz zime se uleće pravo u žarko leto, a iz leta u surovu zimu, najčešće bez snega.

Ako i padne, onda to nije sneg nego smet, lavina i pošast… Stručnjaci o svemu tome ćute ili nas uveravaju da su vremenske prilike „u granicama normale“.

Ne treba biti ekspert pa shvatiti da ništa više nije normalno i da se vremenske (ne)prilike sve teže podnose. Nekada su samo teške meteoropate i čiraši patili prilikom sezonskih promena, najčešće u jesen ili u proleće. Danas retko ko može da se pohvali time da se dobro oseća.

Promene više nisu sezonske, one su najčešće – dnevne, a na svakih petnaestak dana temperatura dodatno raste ili pada za 10 do 15 stepeni – i to iznenada, u roku od samo nekoliko sati.

Dok nadležni najčešće ćute ili nas uveravaju da „nema razloga za paniku“, sve je više glasina o tome kako sa „klimom nisu čista posla“, a fejsbuk je prepun grupa koje raspravljaju o tome ko se poigrava vremenskim prilikama širom planete.

Svojevremeno su veliku medijsku pažnju privukle tvrdnje lansirane na društvenim mrežama o tajanstvenom agregatu sa antenama koji deluje na ljude i klimu… Kako se tada tvrdilo, u selu Beljina smešten je zloglasni sistem poznat pod nazivom HAARP. Javnost je eksplodirala – svi su viđali nekakve antene i to svuda, i svi su tvrdili da je to taj isti – HAARP.

Šta je istina? Da li su stvarno negde u našoj okolini smešteni uređaji kojima se menja klima ili nas je sve uhvatila masovna paranoja? Da li je moguće pritiskom na dugme izazvati kišu ili sušu?

Nauka je dostigla nivo koji je pre sto godina bilo teško i zamisliti. Danas je svima jasno da se u tišini laboratorija naš svet menja drastičnije nego što bi politika to ikada uspela da uradi. Tabu teme više ne postoje. Ono što se može – to se i radi. A odavno više nije tajna da su razvijene tehnologije za manipulaciju zemljinom atmosferom… Rezultat je, nažalost, veoma vidljiv na svakom koraku.

KO UPRAVLjA SNEGOM I KIŠOM?

Pre nešto više od dvadeset godina (1993) Američka vojska je započela projekat HAARP (Skraćenica od – High Frequency Active Auroral Research Program) u oblasti Gakon na Aljasci. Prema zvaničnim tvrdnjama, HAARP je stvoren sa ciljem da se „razumeju, stimulišu i kontrolišu jonosferski procesi koji mogu promeniti performanse komunikacija i sistema nadgledanja“.

Jedno mnogo naivnije zvanično tumačenje projekta kaže da je osnovni cilj proučavanje polarne svetlosti – Aurore borealis! Međutim, HAARP sistem zrači jonosferu visokofrekventnom strujom od tri gigavata efektivne snage!

U javnosti je projekat HAARP opisan kao „čisto istraživačko postrojenje koje ne predstavlja nikakvu potencijalnu opasnost za protivnike SAD i nema nikakvu vrednost kao vojna meta“. Ali dokumenta koja su se pojavila otkrivaju “malo” drugačiju priču, tako da je sve manje onih koji veruju u zvanična saopštenja…

NEBESKA GREJALICA

Program HAARP čini niz radiopredajnika ogromne snage. Prostirući se na površini od nekoliko hektara, ovi moćni transmiteri svakodnevno, u kontinuitetu, odašilju preko 3.000.000 vati. To je 100 puta snažniji odašiljač od onih kakve, na primer, u Evropi koriste predajnici BBC-a. Ipak, pulsna energija koju odašilje HAARP može biti i više desetina hiljada puta jača.

Signal postrojenja sa Aljaske je detektovan u višim slojevima atmosfere na visini između 100 km i 350 km, gde ga potom apsorbuje jonosfera. To je i uzrok blagog zagrevanja oblasti na velikim visinama, koje se protežu desetinama kilometara. Zapravo, može se reći da je HAARP ogromna i poprilično skupa grejalica za spoljnu upotrebu. Ali, zagrevanje jonosfere na severnim širinama ima veoma čudan efekat.

Za razliku od nižih geografskih širina, u oblastima na velikim visinama postoji prirodan protok električne struje kroz jonosferu, koji se povezuje sa pojavom spektakularne polarne svetlosti. Zagrevanjem se menja provodljivost jonosfere i utiče na njene prirodne električne struje, a to je ključna stvar u postojanju programa HAARP.

HAARP pruža naučnicima (i nekim drugim profilima) mogućnost da se dočepaju prekidača atmosferskog elektriciteta i da ga uključuju i isključuju kao da je obična sijalica. Omogućava im, takođe, da menjaju i moduliraju prirodni obrazac niskofrekventnih radio talasa koje emituje jonosfera.

Zagrejani deo jonosfere tako postaje džinovski, ekstra niskofrekventni (ELF) radio transmiter. Američka vojska je itekako zainteresovana za ovu vrstu odašiljača, pa je HAARP sagrađen zajedničkim snagama Istraživačke laboratorije ratnog vazduhoplovstva i odeljenja za pomorska istraživanja SAD.

DELUJE I NA MOZAK

ELF talasi mogu prodreti kroz bukvalno svaku materiju. Normalni radio talasi ne mogu prodreti duboko u vodu, ali ELF mogu. ELF radio će uskoro postati jedino sredstvo komunikacije u nuklearnim podmornicima koje krstare morskim dnom, tako da HAARP nudi daleko moćnija sredstva prenosa poruka od konvencionalnih radio odašiljača i prijemnika. To ukazuje na interese i umešanost mornarice SAD; primena HAARP u komunikaciji je već dokumentovana ali se detalji još čuvaju pod oznakom „vojna tajna“.

Pri tom, ELF talasi prodiru daleko dublje u tlo i stene nego radio talasi. Geo-radar za istraživanje tla je prilično ograničen dubinom, ali sistemi koji koriste ELF talase mogu lako zaviriti duboko ispod površine zemljine kore i bez izuzetka locirati i identifikovati sve podzemne bunkere i skrovišta. Ovo je, opet, oblast koju zdušno već godinama proučava američko vazduhoplovstvo. Javnosti su i dalje nedostupne informacije o rezultatima tih istraživanja.

HAARP se može koristiti i za manipulaciju klimatskim uslovima, tvrde nezavisni istraživači. Efekat zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja, koji mogu potrajati danima i nedeljama.

ELF talasi su, takođe, pobudili i veliko interesovanje teoretičara zavera jer je njihova frekvencija veoma bliska prirodnoj frekvenciji moždanih talasa ljudi. Ideja da se ELF radio koristi za kontrolu ljudskog uma, stavlja HAARP na prvo mesto potencijalnih emitera radio talasa za masovnu kontrolu čovečanstva.

Ne postoje jasni dokazi koji bi potvrdili istinitost ove teorije, ali upravo zbog manjka dostupnih informacija o eventualnim uticajima ELF talasa na ljudsko zdravlje, u obzir treba krajnje ozbiljno uzeti i ovu mogućnost.

VANDALSKI ČIN

Izgradnja odašiljača za HAARP zahtevalo je uništavanje čitavih šuma omorika u netaknutoj divljini Aljaske. Njegovih 6 dizel generatora jačine 3.600 konjskih snaga sagoreva 95 tona dizel goriva dnevno, stvarajući više od sedam tona otpada koji zagađuju vazduh.

Trebalo bi imati u vidu i to da postrojenje leži unutar basena Koper River, koji je jedan od najznačajnijih migracionih koridora za ptice na Aljasci“. Ukoliko prolete kroz niskofrekventni elektromagnetski zrak od 10 MHz koji proizvodi HAARP, ptice bukvalno bivaju spržene!

Najbliži veliki gradovi su Ferbanks i Enkoridž. Tokom poslednje dve decenije, izloženost ljudi elektromagnetskom zračenju povezana je sa učestalom pojavom umora, nervoze, gubitka memorije, katarakte, leukemije, urođenih deformiteta, raka i promena na mozgu.

Dok je vladina studija o „bioefektima“ zračenja projekta HAARP zaključila da „hronična izloženost elektromagnetnom zračenju ne mora uvek biti štetna“, drugi vladini dokumenti upozoravaju da je takvo zračenje dovoljno moćno da izazove eksploziju automobila na autoputu udaljenom 400 metara od Gakona i zaustavi pejsmekere putnika u avionu koji nadleće oblast(inače, u zoni u kojoj se nalazi HAARP je zabranjeno letenje).

Pentagon je već odlučio da je radio interferenca HAARP-a suviše jaka da bi postrojenje bilo locirano blizu bilo kojeg vojnog objekta.

Stanovnici Aljaske pokušali su da se bore protiv HAARP-a. Čarls Itok Edvardin Junior, poglavica plemena Inupiat, izjavio je na Skupu Staraca u Kasigluku : „Mnogi od nas su daleko od toga da budu srećni zbog menjanja atmosfere planete na kojoj živimo. Ne želimo da budemo ničiji zamorci!”

Kao odgovor na sve proteste stanovnika Aljaske, zamenik sekretara odbrane SAD je 1994. zatražio povećanje fondova za projekat HAARP sa 5 miliona dolara na 75 miliona za 1996. Danas taj budžet iznosi – 10 milijardi dolara!

Budžetom Ministarstva odbrane omogućen je potprojekat u okviru projekta HAARP pomoću kojeg se fokusirani zraci vraćaju iz atmosfere nazad na Zemlju i „prodiru kroz veći deo severne hemisfere“ – zapravo, pretvarajući HAARP u najmoćniji svetski rentgen aparat.

Prema izveštaju američkog Senata, to bi „omogućilo detekciju preciznih lokacija tunela i drugih podzemnih skloništa. Dosadašnje odsustvo takve tehnologije predstavljalo je ozbiljan nedostatak u planovima za precizne napade na zadate ciljeve“.

VESNIK APOKALIPSE

Penzionisani fizičar sa univerziteta Prinston, dr Ričard Vilijems, proglasio je takvo krpljenje i kalemljenje jonosfere „krajnje neodgovornim činom globalnog vandalizma“.

„Zemlja poseduje delikatnu ravnotežu i potrebu da se ukoliko dođe do poremećaja, ta ravnoteža obnovi. Niko tačno ne zna kako će eksperimentisanje sa jonosferom uticati na ravnotežu, ili šta će planeta učiniti u pokušaju da obnovi narušenu ravnotežu“.

Ove proročke reči izgovorila je dr Rozali Bartel iz Toronta, osnivač međunarodnog Instituta za brigu o javnom zdravlju, komentarišući projekat HAARP.

Vojni dokumenti govore da je namera projekta HAARP da raskine deo jonosfere zagrevajući ga pomoću moćnih pulsirajiućih niskofrekventnih radio talasa. Zračenje koje bi se odbilo nazad na površinu planete bilo bi ekstremno niskih frekvencija i raspona.

Sa namerom da bude najmoćniji grejač jonosfere koji je ikada sagrađen, monumentalna postrojenja projekta HAARP u Gakonu čini skup od 48 antena, od kojih svaka ima odašiljač sa sopstvenim napajanjem. HAARP je, međutim, mnogo više od običnog naučnoistraživačkog projekta.

Bilo koji novi oružani sistem u svojoj početnoj fazi može biti protumačen kao „čisto istraživački projekat“. Čak su i pojedini članovi Evropskog parlamenta uplašeni i preneraženi mogućnostima projekta HAARP.

U mnogim zemljama se gotovo stidljivo podižu zabrinuti glasovi protivnika. Istraživač na polju kvantne elektrodinamike, dr Al Zielinski, oslikava apokaliptičnu viziju sveta, tvrdeći da HAARP tehnologija može poslužiti kao okidač za katastrofu globalnih razmera koje će izazvati razorni elektromagnetski talasi u trenutku „kada dođe do njihove interakcije sa zaštitnim omotačem Zemlje i njenim gravitacionim poljem“.

Jonosfera se čini poprilično dalekom, ali čak i kada je čovek ne narušava, ona utiče itekako na svakodnevni život. Na primer, radio talasi se odbijaju o ovaj električni energetski štit koji se nalazi upravo iznad ozonskog omotača. Jonosfera vrvi električnim aktivnostima, tako da se njen tok zasniva na nelinearnosti. To znači da je jonosfera dinamična i da su njene reakcije na eksperimente nepredvidljive.

Koncept nelinearnosti važan je da bi se razumela velika zabrinutost nezavisnih naučnika, jer se nelinearni tok može promeniti iznenadno i neočekivano, ili se snaga energije može uvećati dramatično.

Neki teoretičari poput Zielinskog tvrde da nelinearni tok može pod određenim okolnostima iscureti u pozadinu energije kosmosa, koja se takođe naziva i „nultom tačkom fluktuacije vakuuma“.

Tako se u naučnim krugovima već postavlja pitanje vezano za projekat HAARP – da li sredstvo zaista opravdava krajnji, nepredvidivi rezultat? Da li je mudro bušiti rupe u zemljinom električnom kišobranu? Da li je mudro podbadati prirodni dinamički sistem bez ikakvog predznanja kako će sistem reagovati?

NORVEŠKI OKIDAČ

U Norveškoj, naučna asocijacija EISCAT upravlja postrojenjem za zagrevanje jonosfere, koje se nalazi blizu Tromsa. Njegove karakteristike su veoma slične programu HAARP.

Zvanični cilj ove naučne institucije je proučavanje interakcija između Sunca i Zemlje praćenjem poremećaja u gornjim slojevima atmosfere koje izazivaju solarne aktivnosti ali se, naravno, ova tehnologija može iskoristiti za istu vrstu opakih aktivnosti koje se pripisuju i programu HAARP.

Zanimljivo je da EISCAT nije privukao toliku pažnju kao njegov američki rođak HAARP. To je još zanimljivije, ako se ima na umu da su Skandinavci vodeći u svetu u istraživanju efekata elektromagnetnog zračenja na ljude i okolinu. D.V.

PORICALI, PA – PRIZNALI: STVORILI POLARNU SVETLOST U TEKSASU!

Projekat „Poker Fleet“ je pokrenut 1968. godine i traje još uvek! Istraživačka oblast Poker Flit nalazi se oko 50 km severno od grada Ferbanksa na Aljasci. Glavnu reč u Poker Flitu vode Institut za geofiziku i Univerzitet Aljaske iz Ferbanksa, pod pokroviteljstvom NASA.

Više od 1250 raketa lansirano je upravo sa ovog mesta. Zvanična verzija govori da je cilj ovog eksperimenta bio „spoznavanje hemijskih reakcija u atmosferi povezanih sa globalnim promenama klime“.

Sličan eksperiment, ali uz upotrebu hemijskih modula za izbacivanje (CRM), lansiran je iz Čerčila, oblast Manitoba – tokom 1980. godine. Projekat WATERHOLE (Vodena rupa) Brajana Velana uspešno je raskinuo auroru borealis i privremeno zaustavio njeno pojavljivanje.

U februaru 1983. hemikalije ispuštene u jonosferu izazvale su neouobičajenu pojavu aurore borealis iznad Čerčila. U martu 1989. lansirane su četiri rakete iznad Kanade, ispuštajući barijum na velikim visinama i stvarajući veštačke oblake. Veštački oblaci iznad Čerčila mogli su se videti sa ogromnih daljina, čak iz Novog Meksika.

Naime, pomoću 15 metara visokih antena američka mornarica je zračila signalima visokog intenziteta gornje slojeve atmosfere stvarajući kontrolisane poremećaje jonosfere. Još pre 1992. mornarica je govorila o stvaranju 10 kilometara dugih antena na nebu da bi proizvela elektromagnetske talase ekstremno niskih frekvencija, kako bi se komuniciralo sa podmornicama.

Još jedna svrha ovih eksperimenata je proučavanje aurore borealis, koju su neki nazvali pravom laboratorijom plazme. Spejs šatlovi su sada u mogućnosti da stvore auroru borealis ispuštanjem snopa elektrona.

Tokom 10. novembra 1991. polarna svetlost se pojavila na nebu iznad Teksasa prvi put u istoriji postojanja ove države, a mogli su je videti i stanovnici udaljenih država Ohajo, Juta, Nebraska i Misuri. Nebo je bilo obojeno različitim nijansama boja, a pojedini naučnici su za to smeta okrivili solarne aktivnosti.

Međutim, kasnije su pritisnuti dokazima mnogi priznali da je u to vreme jonosfera verovatno bila izuzetno oslabljena, pa su električne čestice u sudaru sa zemljinom atmosferom stvorile izuzetan fenomen vidljivog svetla nazvan vazdušni sjaj.

Ove čestice bi, u normalnim okolnostima, magnetne sile zemlje privukle na sever, prema magnetnom polu zemlje.

Polarna svetlost, kako se naziva aurora borealis, normalno se pojavljuje u kovitlacu magnetnog pola gde se energetske čestice usmeravaju navođene magnetnim linijama sile naše planete.

IZVOR: Novosti